Za vas piše: dr Danijela Milošević, specijalista otorinolaringologije
Šta su vrtoglavice?
Vrtoglavica je često uznemirujući i nekada vrlo neprijatan simptom koji može biti prolaznog karaktera ali isto tako može ukazivati na neko ozboljno oboljenje. Širok dijapazon opisa vrtoglavice od strane pacijenta ukazuje kako na složenost funkcionisanja sistema za ravnotežu tako i na veoma subjektivan način doživljavanja vrtoglavice.
Po intezitetu mogu biti tako jake da pacijent bude vezan za postelju u teškom stanju do sasvim diskretnih u vidu nestabilnosti i mutnoće u glavi koje ako su česte mogu znatno da remete kvalitet života. Često je pacijentu veoma teško da opiše svoje tegobe pa taj opis često zavisi od elokventnosti pacijenta,njegovog trenutnog stanja, zainteresovanosti za saradnju ali i od individualne percepcije tegoba pa npr pacijent opisuje mučninu kao glavni simptom a vrtoglavicu spominje uzgred ili tek kad mu na to ispitivač obrati pažnju.
Opisi mogu biti različiti: osećaj okretanja, ljuljanja, tonjenja, propadanja do osećaja nestabilnosti, pogrešne percepcije sopstvenih pokreta, čudnog osećaja u odnosu na sopstveno telo i položaj u prostoru.
Tegobe se mogu javljati u obliku napada(jednog ili više) ili mogu biti stalne. U nekim slučajevima su izazvane položejem glave u odnosu na gravitaciju, nekada budu izazvane jakim zvukom ili promenom atmosferskog pritiska,unosom neke hrane ili lekova. Povrede uva kao i infekcije mogu biti jedan od uzroka vrtoglavice. U sklopu neuroloških oboljenja vrtoglavica je često praćena glavoboljom, trnjenjem, duplim slikama i drugim neurološkim simptomima.
Najveći broj vrtoglavica potiče od bolesti unutrašnjeg uva gde je osim čula za ravnotežu smešteno i čulo sluha tako da simptomi poremećaja ova dva čula veoma često idu udruženo, pa se uz vrtoglavicu može javiti zujanje ili oštećen sluh.
Pregled pacijenta sa vrtoglavicom sastoji se od otoskopije i neurootološkog pregleda koji podrazumeva posmatranje pokreta očnih jabučica u miru i u toku pokreta glave na osnovu čega se mogu dobiti značajne informacije o funkcionisanju čula za ravnotežu(da li je prisutno oštećenje ,na kom nivou i sa koje strane). Otkrivanje bezazlenih položajnih vrtoglavica koje su najčešće u perifernim uzrocima izvodi se postavljenjem pacijenta u određene položeje koji prvociraju javljanje vrtoglavica. Pacijenti sa BPPV (bezazlene položajne vrtoglavice) često prijavljuju napade pri odreženim položajima glave:okretanje u krevetu,ustajanje iz kreveta, saginjanje i podizanje glave.
Značajan broj pacijenata pati od PPPD sindroma (perzistentna posturalna percepcijska vrtoglavica). Ovi pacijenti izbegavaju kompleksna vizuelna okruženja (tržni centri,saobraćajne gužve) ali i fine precizne radnje u uskom vidnom polju (čitanje, rad na računaru, kretanje slika na telefonu)koje prvociranju njihove tegobe.
